Blog
Šta je to ljubav?
Kakva je ljubav koja je od Boga? Koja je za Boga? Koja je za druge? Šta ljubav? U životu? U vezi? Prioritetima? U davanju? U praksi? Kako ljubav vide gladni, povređeni, usamljeni, zaboravljeni, izgubljeni? Mi ljubav vidimo ovako!
Pri ljubavi je otključano sve bezakonje - Fizička ljubav, Intimnost, Partnerstvo, Prljavštine, Romantika, Odgovornost, Socijalna pravda, Siromaštvo, Glad, Žeđ, Želja, Potreba, Vera, Nada, Strast, Saosećanje, Sporovi, Komplikacije, Zadovoljstvo, Seks, Usvajanje, Žalost, Neredi, Ratovi, Neverstva, Izvinjenja!
Isus je Spasitelj na krstu je poneo sve ovo bezakonje! To je Ljubav!
ZAŠTO BOG DOPUŠTA TRAGEDIJE?
Na američkoj nacionalnoj televiziji u jutarnjem programu intervjuisana je kćer Billy Grahama. Voditeljka programa, Jane Clayson, upitala je Anne Graham: ”Kako je Bog mogao dopustiti da se tako nešto dogodi?”, misleći na tragediju u New Yorku 11. septembra 2001. Anne je dala veoma pronicljiv odgovor.
“Verujem da je Bog duboko ražalošćen time šta se dogodilo, baš kao što smo i mi, ali godinama smo govorili Bogu da izađe iz naših škola, da izađe iz naše vlade i da izađe iz naših života. A kako je On džentlmen – mirno se povukao. Kako možemo očekivati od Boga da će nam dati svoj blagoslov i zaštitu ako tražimo od Njega da nas ostavi na miru?”
Sve je počelo kada je Madeline O’Hare Murray (koja je ubijena, a njeno telo je nedavno pronađeno) rekla da ne želi nikakve molitve u američkim školama, a mi smo rekli uredu. Zatim je neko rekao: bolje je ne čitati Bibliju u školama. Biblija koja kaže ne ubij, ne ukradi, i ljubi bližnjega kao samoga sebe. A mi smo se sa tim složili. Nakon nekog vremena doktor Benjamin Spock rekao je da ne bismo trebali tući po zadnjici našu decu kada se nevaljalo ponašaju, jer bi se njihove ličnosti mogle deformisati i mogli bismo oštetiti njihovo samopoštovanje (sin doktora Spocka je izvršio samoubistvo), a mi smo rekli, jedan stručnjak bi trebao znati šta govori, pa smo se i sa tim složili.
Zatim je neko rekao, neka naši nastavnici i direktori ne kažnjavaju decu kada se ne ponašaju korektno. A školski pedagozi odlučili su i rekli nastavnicima da je bolje ne dirati studente kada se nekorektno ponašaju, jer ne želimo loš publicitet.(Postoji velika razlika između disciplinovanja i diranja, šamaranja, udaranja, ponižavanja i sl.) I mi smo rekli, OK. Zatim je neko rekao, dopustimo našim kćerima neka abortiraju ako to žele, ali to se ne mora govoriti njihovim roditeljima. I mi smo se s tim složili. Tada je neki ‘mudri’ pedagog rekao, kako su momci samo momci, oni će to učiniti i onako, zato dajmo našim sinovima prezervative koliko god žele, tako da se mogu zabavljati do mile volje, a mi nećemo reći njihovim roditeljima da su prezervative dobili u školi. I mi smo to prihvatili.
Tada su neki od izabranih na izborima rekli da nije važno ono šta činimo u privatnom životu, sve dok obavljamo svoj posao. Složivši se s njima mi smo rekli kako nam ne smeta ko šta čini, uključujući i predsednika, sve dokle god imamo posao i dok nam ekonomija dobro stoji.
A onda je neko rekao, idemo štampati časopise sa slikama golih žena i nazovimo to divljenjem lepoti ženskoga tela. Mi smo se složili i sa time. A onda je neko otišao korak dalje i objavio fotografije gole dece, a učinivši još jedan korak dalje te su slike postale dostupne na internetu. A mi smo rekli OK, pa i oni imaju pravo na slobodu govora. Zatim je industrija zabave rekla, hajdemo napraviti TV emisije i filmove koji će isticati kletve, nasilje i nezakoniti seks. Snimajmo muziku koja potiče na krađu, droge, ubistva, samoubistva, sotonizam. A mi smo rekli da je to samo zabava i da nema nikakav negativan uticaj, da to ionako nitko ne uzima ozbiljno.
Sada se pitamo zašto naša deca nemaju savesti, zašto ne razlikuju dobro od zla, i zašto ih uopšte ne zabrinjava ako ubiju stranca, školskog kolegu ili same sebe. Verovatno, ako se zamislimo nad tim dovoljno dugo i intenzivno, shvatićemo. Mislim da se to može opisati na ovaj način: ”Ko šta seje to će i žeti.”
“Dragi Bože, zašto nisi spasio devojčicu ubijenu u svom razredu”? S poštovanjem, Zabrinuti Student …
Zatim odgovor “Dragi zabrinuti studentu, nije mi dopušteno ući u školu”. S poštovanjem, Bog.”
Interesantno je kako lako ljudi odbacuju Boga a onda se pitaju zašto svet ide u pakao.
Interesantno je kako ljudi veruju onome šta piše u novinama, ali sumnjaju u ono što kaže Biblija.
Interesantno je kako svako želi ući u nebo a da ne želi verovati, misliti, govoriti, ili činiti bilo šta, šta kaže Biblija.
Interesantno je kako neko može reći: “Ja verujem u Boga”, ali ipak sledi Sotonu koji, usput rečeno, takođe “veruje” u Boga.
Interesantno je kako brzo sudimo, ali ne damo da nam se sudi.
Interesantno je kako možete poslati hiljadu ‘šala’ preko e-maila i one će se proširiti poput požara, ali kad počnete slati poruke u vezi Gospoda, ljudi dvaput razmisle pre nego proslede poruku dalje.
Interesantno je kako nepristojnost, grubost, vulgaranost i opscenost može slobodno proći, ali se javna rasprava o Bogu potiskuje iz škola i radnih mesta.
Da li se još uvek smejete ili vam je smeh zapeo u grlu?
